децембар 01, 2020

Како је све то почело…

Роберт Баден ПауелПре много година, један је дечак волео живот у природи, често је шетао, пецао, камповао, пењао се по дрвећу, пратио трагове… Звао се Роберт Баден Пауел.

По завршетку школовања, придружио се војсци и постао официр. Служба га је довела у Јужну Африку, где је – захваљујући својој сналажљивости и бројним вештинама извојевао многе побједе. По повратку у родну Енглеску, сазнао је да је прозван херојем због своје храбрости. Ускоро је написао књигу описујући вештине којима је у Африци научио своје војнике.

1907. година сматра се годином утемељења Скаутског покрета, наиме те године је Роберт Баден Пауел организовао пробни камп за 22 дечака.

Породица

Роберт Баден Пауел, рођен је 22. фебруара 1857. године у Лондону, као шесто дете (укупно је било десеторо деце) у бројној породици. Његов отац, Реверенд Баден-Пауел, био је свештеник и професор на Оxфордском универзитету – научник и велики заљубљеник у природу. Мајка, госпођа Баден-Пауел, била је ћерка адмирала Вилјема Смита, једног од оснивача Краљевског географског друштва.

Живот у таквој породици обојио је његово детињство, те дао смер целом будућем животу. Отац му је умро кад је имао тек три године (најстарији је брат био тринаестогодишњак), стога је породица остала у оскудици. Мајка је деци пружала прве подуке и допуштала им много слободе у проналажењу властите забаве, охрабрујући их у упознавању животиња, биљака и птица. Б.-П.је био врло живахан дечак и врло је рано показао вештину цртања, а један од начина на који је забављао остале било је опонашање гласова птица и животиња.

Школски дани

Б.-П. је похађао Rose Hill у Tunbridgeu, Wells гдје је 1869. године стекао школарину за Charterhouse School. Ова је школа у време његова уписа била у Лондону али касније је пресељена на село, у Godalming u Surreyu, пружајући му прилику за живот близак природи.

У школи је Б.-П. учествовао у свим активностима и био омиљен међу ученицима (с неколицином је организовао тајни клуб у којем је био познат као Lord Bathing Towell). Био је увек жељан учења нових вештина – свирао је клавир и виолину, глумио, бавио се пантомимом и цртао, но није се с једнаким жаром посвећивао и школским садржајима што је видљиво и из не баш високих оцена у његовој завршној дипломи. Једна забелешка каже: “Математика – намерно је одустао од учења”; друга забелешка каже: “Француски – могао је боље али се улењио, често спава на настави.” То и није чудно, знамо ли да се често у шуми око школе играо, ловио и припремао зечеве на ватри пазећи да димом не открије свој положај. Овде је научио и како сакрити трагове, пењати се на дрвеће и “укочити се” како би избегао управника школе који је шетао шумом. И празници су протицали у потрази за пустоловином, у друштву старије браће. Једрили су уз обале Велике Британије, чак и до Норвешке, пловили кануима дуж Темзе све до њеног извора, организовали походе на којима су све ствари носили у руксаку, спавали у шталама и под дрвећем и научили вештине које ће касније користити у разним ситуацијама у животу.

Роберт Баден Пауел

У доби од 19. година Б.-П. није био сигуран шта жели бити. Имао је нејасну идеју да жели путовати, и та га жеља није напустила током целог живота. Мајка је желела да настави школовање у Оxфорду као и браћа и скоро је случајност одлучила другачије.

Пред крај школовања пријавио се на конкурс за пријем у војску чији је оглас видио. На своје изненађење, а и свих који су га познавали, на квалификацијском је испиту међу неколико стотина кандидата био изузетно добар (други), па је без уобичајене обуке распоређен у 13. Хусарску, смештену у Индији. Његова је жеља за путовањем убрзо задовољена и у септембру 1876. године отпловио је према Бомбају.

Војник

Б.П. је постао почасни пуковник и провео осам првих година војничког живота у Индији, земљи која је на њега јако утицаала. Као млади војник и официр специјализирао се за живот у природи, израду мапа – карата и извиђање. Због успеха и знања врло брзо почиње обуку других војника за тај посао. Време када није био оптерећен војничким обвезама проводио је увесељавајући себе и друге, учествујући у представама и концертима, цртајући и организујући забаве. Био је омиљен и међу официрском децом с којом је проводио пуно времена, одводећи их у шетње природом, подучавајући их, или играјући се с њима.

Након Индије, Б.П. са својом јединицом краће вријеме борави у Енглеској, а у том времену обавља и неке тајне задатке у Русији и Њемачкој. Ускоро одлази у Африку. Прво време борави у Cape Townu чији службени официрски живот није био по његовом укусу. Тада почињу проблеми с домородачким становништвом и Б.П. креће на нове задатке. С једног од њих, заробљавања поглавице племена Зулу, задржао је огрлицу од дрвених куглица коју је, много година касније, пренио у Gilwell Park као Wood Badge ознаку за скаутске водитеље. Зулу племе га је називало М’хлала Панзи, “Човјек који легне да би пуцао” – био је то њихов начин да уоче помно размишљање које је претходило свакој одлуци.

Касније је Б.П., кроз своју војну каријеру боравио и на Малти, у Турској и на Балкану (и у Далмацији и у Боки Которској), те поновно у Африци. Обављао је разне задатке, сусретао се с разним занимљивим ситуацијама, а делићи тих искустава нашли су своје мјесто и у будућем скаутском животу (шешир који ће постати дио униформе, употреба штапа, руковање левом руком као знак пријатељства и поверења…).

У Енглеску се вратио с репутацијом одличног официра и следила су нова унапређења. Ускоро је позван на посебну дужност коју ће касније назвати “Најбољом авантуром свог живота”. Постао је шеф штаба заповедника британских снага у Матабелеланду, данашњем Зимбабвеу, и ту је имао прилику применити сва своја извиђачка знања и вештине. Матабеле ратници врло брзо су чули за њега и чинили све да га заробе. Звали су га Импееса, “Вук који никад не спава”.

1897. године одлази поновно у Индију и ту се посебно истиче обуком нових војника у извиђању. При томе је користио методе неуобичајене за оно време а које ће касније бити основа скаутског рада: мале јединице, патроле које раде заједно под једним водитељем одговорним за успех својих људи. Обука се развијала кроз такмичења и игре на отвореном. Посебност су била специјална признања за оне који су се истицали: успешно извршени задаци награђивани су беџевима који су наликовали традиционалном облику магнетске игле са компаса. Данашње скаутске ознаке су врло сличне томе.

Из тог раздобља понео је са собом у Енглеску рукопис књижице “Aids in Scouting”, с резултатима обуке коју је спроводио с војницима истраживачима, а с намером да постане војни приручник. У стварности, била је то још једна карика у ланцу који је водио до појаве скаутског покрета.

У Јужној Африци је јачала претња рата између Британаца и Бура и Б.П. се с две регименте упутио на границе које је требало посебно осигурати. У тренутку објаве рата са својим се штабом налази у утврди Мафекинг, мјесту које ће обележити целу његову војну каријеру. Утврда се нашла под опсадом бројчано далеко надмоћнијих снага и та је опсада потрајала пуних 217 дана. Зачуђујуће је како је у таквим условима Мафекинг успевао одолевати нападима те остати непокорен, а одговор лежи првенствено у Б.П.-у, његовој вештини и изузетном моралу којим је давао подршку свим становницима утврде. У Мафекингу су, у недостатку обучених војника, неке задатке обављали дјечаци из мјеста чија је храброст и домишљатост учинила снажан дојам на Б.П.-а као и на све Британце, особито на младе.

Због нарушеног здравља Б.П. се враћа кући 1903. године и тада започиње ново поглавље његовог живота.

Почеци скаутског покрета

Након обране Мафекинга Б.П. постаје јунак дана и многи дечаци обраћају му се с молбом за савет или једноставно желећи његов потпис. Приручник о извиђању (“Aids in scouting” – “Помоћ у извиђаштву”) написан за војнике почиње се користити за обуку дечака у школама и дјчјим клубовима у читавој земљи за обуку осматрања и природњаштва.

Приликом посјете “Дечјој бригади” Б.П. бива задивљен вештином дечака. На молбу њеног оснивача, Сер Вилјема Смита, да изради један бољи план обуке дечака о добром грађанском понашању предлаже им неке нове активности. Идеја је прихваћена и од Б.П. су затражене практична упутства. То га је навело на размишљање и ускоро свој приручник прерађује у књигу за дјечаке.

Желећи и у пракси провести своје идеје, 1907. године организује огледно логоровање на острву Brownsea, Pool, Dorset. На логоровању су учествовала 22 дечака, мала шаролика скупина – од ученика ексклузивних јавних школа до деце из радничких домова, подељених у 4 патроле (“Лав”, “Тигар”, “Вук” и “Бизон”). Резултати тог логоровања данас су познати широм света.

Оснивање скаутизма

У 8 сати ујутро, 1. аугуста 1907. године Б.-П. је дунуо у куду рог и отворио огледни камп на Brownsea Islandu за дечаке из различитих социјалних средина у Великој Британији.”

1908.године приручник “Scouting for boys” изашао је из штампе, у шест наставака и продаја књиге била је била огромна. Скаутизам почиње као програм за дечаке у доби од 11-18 година. Дечаци се сами организују у патроле и оно што је требала бити помоћ у обуци за постојећу организацију “Дечје бригаде” постаје приручник једног новог и на крају светског покрета.

Б.-П.-ово велико разумевање деце очито је дотакло нешто темељно код младих Енглеске и читавог света. Приручник је од тада преведен на више од 35 језика.

 

Б.П. је одржао још неколико логоровања и већ 1908. године основао Канцеларију за рад на све бројније захтеве који су пристизали. Осим ширења по британској империји, покрет се јавља и у другим земљама.

1909.године, само након две године након првог кампа с 22 дечака, 11.000 скаута окупило се у Кристалној палати у Лондону. Том је приликом Б.П. био изненађен видевши групу девојчица са скаутским шеширима. Објасниле су да и оне, као и њихова браћа желе бити скаути – тај тренутак може се сматрати почетком женске скаутске организације Girl Guiding ( Грлс Гајдинг) под окриљем његове сестре, Агнес Баден-Пауел

Резултат боравка Б.-П.-а у Јужној Америци 1909.г. било је и оснивање скаутског покрета у Чилеу. Исте године посећује и Канаду и САД где је покрет већ започео. 1910. године, у доби од 53 године, Б.П. се повукао из војске послушавши савет Краља Едварда  VII – да сада може бити у много вреднијој служби својој домовини у оквиру скаутског покрета.

1912.године Б.П. се оженио с Olave St. Clair Soames (рођене на исти дан – 22. Фебруара те се од 1926. овај датум слави и обележава у обе светске организације на посебан начин, познат и под називом БП Даy (Be Prepared – Буди приправан), односно Thinking Day (Дан Сећања)) која му постаје велика подршка у раду са скаутима, а касније и вођа женске организације Girl Guides.

Њихова су деца, Peter, Heather i Betty, такођер били скаути.

Б.П. постаје врло запослен човек – преписке, рад у канцеларији, посете скаутима по Енглеској и у другим земљама, а уз то и рад на новим идејама као што је била категорија вучића, најмлађих чланова. За рад с најмлађом категоријом и симболички оквир за активности користи се Киплингова “Књига о џунгли”. 1916. године издат је приручник “Wolf Cub’s Handbook”.

Почиње рат и многи су мислили да ће тако млад покрет нестати али показало се другачије. Скаути су учествовали у разним задацима, вршили обалску стражу (посебно су се истицали Sea Scoutс – извиђачи поморци), надзирали жељезничке пруге и мостове, помагали болницама, преносили поруке…

Раздобље након рата било је време нове експанзије и Б.П. тада проводи идеју о којој је дуго размишљао – оснива стални међународни центар за обуку скаутских водитеља у Gilwell Parku.

1919. године тамо је одржан први течај а успешни полазници добили су Wood Badge ознаку, насталу по идеји поменуте огрлице донете из Зулу рата 1888. године.

Главни скаут света

1921 године одржана је у Olympia Hallu у Лондону прва међународна смотра скаута са 8000 учесника, којој је дат назив Jamboree и која је до сад одржана већ 24. пута, у разним земљама широм свијета. На свечаности затварања Јамборееа Б.П. је једногласно изабран за Главног скаута света и био је једини који је тај назив носио а титула је умрла с њим. Успешна међународна окупљања, било скаута било њихових вођа, доказала су да то није била само почасна титула, већ да је био истински уважаван од свих као заједнички вођа. Поклици који су наговештавали његов долазак, тишина која би пала када би он подигао руку, потврђивали су изван сваке сумње да је освојио срца и мисли својих следбеника у ма којој земљи да су живели.

Током прве смотре одржана је и прва Међународна скаутска конференција на којој су присуствовале 33 националне скаутске организације(била и представници извидника из Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца ). Исте године у Лондону отворен је и Boy Scout Bureau. 1922. оснивају се Rover Scouts, као добна група за старије дечаке.

На трећем светском Jamboreeu 1929., одржаном у Arrowe Parku, Birkenhead, Енглеска, Принц од Велса је објавио да ће Б.П.-у бити додељена титула високог племства од стране Његовог височанства Краља. Вест је међу скаутима била примљена с великом радошћу а Б.П. је узео титулу Лорд Баден-Пауел од Гилвела.

Скаутизам није био једини Б-П-ов интерес. Уживао је у глуми, рибарењу, игрању пола и великој утакмици лова. Био је врло добар цртач, створивши много цртежа и акварела. Имао је занимање и за скулптуру, те кућне филмове, а 1937. године прославио је 80. рођендан. Тај је дан провео у Индији, са својом старом региментом, те је посљедњи пут носио пуну униформу и примао поздраве на паради. Исте је године учествовао и на свом посљедњем Јамборееу – 5. светској смотри скаута одржаној у Холандији.

Године 1938. нарушена здравља, Б.П. се враћа у Африку која му је велики део живота била блиска срцу, и наставља повучено живети у Nyeriu у Кенији. Али и тада му је било тешко обуздати своју енергију па је наставио писати и цртати. За свог је живота написао 32 књиге, примио почасни степен најмање 6 универзитета, а додељено му је 28 страних медаља и одликовања, те 19 страних скаутских награда.

8 јануара 1941. године у 83. години живота , Б.П. је преминуо. Покопан је у једноставном гробу у Нyериу, у видокругу Mount Kenije. На надгробном споменику стоје риечи: “Роберт Баден-Пауел. Главни скаут света”, поврх чега су знакови Светског скаутског покрета (цвиет љиљана) и Организације Женског скаутског покрета (лист детелине).

Госпођа Олаве Баден-Поwелл је наставила његов рад, промовишући скаутизам и женски скаутски покрет по читавом свету до своје смрти 1977. године. Сахрањена је покрај Лорда Бадена- Пауела у Нyериу.

 

Баден-Пауелова последња порука

Б.П. је написао опроштајну поруку својим скаутима, припремљену за објављивање након његове смрти. Она није датирана али је вероватно написана пре 1929. године, јер је потписана са Роберт Баден Пауел а не Баден-Пауел од Гилвела. Према речима његове супруге то је писмо (у коверти адресираној “For Boy Scout”) заједно с другим папирима било увек уз њега на њиховим путовањима, у омоту с назнаком “за случај моје смрти”.

Драги скаути – ако сте икада видели дело “Петар Пан” сетићете се како је гусарски вођа увиек припремао свој самртнички говор јер се бојао да када му дође вриеме умрети, можда неће имати времена извући га из својих груди. Врло је слично са мном, и тако, мада у овом тренутку не умирем, један од ових дана ћу и то обавити, па вам желим послати опроштајну реч и збогом.

 Упамтите, ово је посљедњи пут да ћете чути моје ријечи, стога промислите о њима.

 Имао сам веома срећан живот и желим свакоме од вас, такођер, да има тако срећан живот.

 Вјерујем да нас је Бог ставио у овај весели свет да будемо срећни и уживамо живот. Срећа не долази од тога што је неко богат, ни само од тога што је успешан у својој каријери, а нити од препуштања ужицима. Један корак према срећи је учинити себе здравим и снажним док си дечак, тако да можеш бити користан и да можеш уживати живот када си човек.

 Проучавање природе показат ће ти колико је изванредних и лепих ствари Бог створио на свету да би ти уживао. Буди задовољан с оним што имаш и учини с тим најбоље што можеш. Гледај на светлу страну ствари уместо на ону мрачну.

 Али стварни пут до среће је давање среће другим људима. Покушај оставити овај свет мало бољим него што си га нашао, па када дође твој ред за умирање, можеш умрети срећан уз осјећање да свакако ниси протраћио своје време, већ учинио најбоље што си могао. “Буди приправан” за то да живиш срећно и умреш срећно. Држи се чврсто својег Скаутског завета и онда када престанеш бити дечак – и Бог ће ти помоћи да га одржиш.

 

Твој пријатељ, Роберт Баден-Пауел

2020 Одред извиђача "Мирослав Мика Антић", Нови Сад