октобар 23, 2020

КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО У СРБИЈИ?

 – Савез трезвене младежи

По повратку са студија медицине, из Беча, Др Милош Поповић, са неколико колега, 1901.године оснива покрет под називом Савез трезвене младежи који је 1911.год. бројао 8000 чланова широм Србије. Најистакнутији члан те организације било је Његово Величанство Краљ Петар I Карађорђевић.

Иако је трезвењачки покрет међу ђачком омладином био све популарнији, Др Милош Поповић ипак није био задовољан. Сматрао је да се једна велика и лоша навика као што је алкохолизам не може тек тако смањивати и на крају нестати. Једино решење је била нека друга, јача навика која би га потиснула. Сматрао је да трезвењачком покрету недостаје – садржај, конкретне активности којима ће се млади бавити. Садржај је пронашао у скаутизму (извиђаштву).

 1910– 1912.год.

   Српско “Извиђаштво за дечаке“  / “ЧЕТНИК – Ручна књига за српску омладину и савезнике – четнике“

   Часопис “Савезник –Четник“

1910.год. Др Милош Поповић добија на поклон књигу немачког војног лекара Др Лиона, која је ствари била немачки превод књиге Роберта Бадена Пауела “Извиђаштво за дечаке“.

Настаје часопис Савезник – Четник. У то време продаја часописа Савезник – Четник на територији суседне Аустроугарске царевине бива забрањена, а преведену Лионову књигу под насловом Четник у Србији нико није хтео да објави.

Др Поповић најпре, током 1910. и 1911.год. објављује одломке из књиге а затим 1912.год. штампа и књигу у целини, захваљујући Краљу Петру I Карађорђевићу, који је дао 500 златних динара свом личном лекару, Др-у Поповићу, за превод и штампање књиге. Књигу је објавио под насловом “Четник – Ручна књига за српску омладину и савезнике – четнике“. Стари краљ је разумео које су потребе и жеље младих људи. Млади се не разумеју у краљевски посао али желе да се играју, друже, да се васпитавају и образују, да живе живот.

 После рата, 1925.год. књига је поново штампана али под називом “Извидник“.

Др Поповић реч “скаут“ преводи као “четник“ и тај превод образлаже овако:

“Ми у нашој историји нисмо имали извиднике који се крећу по прашумама и непознатим пространствима, али смо имали ускоке, хајдуке и четнике који су бранили част и имовину свог народа.“

Тако је реч “скаутизам“ првобитно преведена као “четништво“ па су и чланови новостворене организације називани “мали четници“. Касније је, са стварањем Краљивине Срба, Хрвата и словенаца (Југославије) уместо речи “четник“ прихваћена реч “извидник“ тј. “извиђач“ која је остала и до данас.

 Ничу извиђачке чете

На Ђурђевдан (6. маја) 1911.год., Др Милош Ђ. Поповић, школски лекар Треће мушке гимназије у Београду, оснива прву чету малих четника “Ласта“. После збора у школском дворишту, тридесетак дечака, са марамама око врата, у колони одлази до Карађорђевог парка где им Милош поповић, уз помоћ Јована Тановића, новинара и ентузијасте из Савеза трезвене младежи представља прва знања о извиђаштву (скаутизму).

Почетком јуна, у Нишу, студент Панта Аранђеловић, први извиднички водник у Србији, оснива чету “Бели орао“ и 20. јуна изводи прву извиђачку акцију у Србији – први од седам узастопних једнодневних маршева у седам дана, у реону Сићевачке и Јелашничке клисуре. То је прва извиђачка акција у Србији.

Тако, чете малих четника тј. малих извидника ничу по Србији као печурке после кише:

  • Прва извиђачка чета у Србији “Ласта“, коју оснива и води Др Милош Ђ. Поповић, цвркуће у Београду;
  • “Бели орао“ под вођством Панте Аранђеловића – првог извиђачког водника у Србији, кликће у Нишу;
  • “Царић“ пева у Ваљеву, “Соко“ у Врању, оснивају се и чете у Крагујевцу, Крушевцу, Јагодини, Шапцу, Алексинцу,Зајечару, Ужицу и другим местима;
  1. – “Савез малих четника“

На Ђурђевдан 1912.год., у Крагујевцу, одржан је конгрес Трезвене младежи на коме је донета одлука о оснивању нове организације под називом “Савез малих четника“.

Након Конгреса у Илиној води, освештана је срмом украшена застава Савеза и предата заставнику. Тако је Савез постао признат.

1912- 1918. – Српски извидници у Балканским ратовима и Првом светском рату

Током Балканских ратова, више од 500 чланова Савеза малих четника је заменило грађане Србије који су са пушком у руци отишли да бране отаџбину. Радили су даноноћно, помагали у државним институцијама, поштама, школама, кухињама, болницама,… као курири, помоћници, болничари, …

Током Првог светског рата, 1917.год., Др Милош Поповић, у месту Водена (данас Едеса), у Грчкој, где ради као ратни лекар,  организује извидничке активности за децу у српском избегличком кампу, углавном ратну сирочад.  Захваљујући помоћи американаца који су поклонили војничке униформе, Рековалесцентном заводу (здарвствена установа)  који је уступио шаторе и французима и енглезима који су донирали храну, 5. јула 1917.год. , у Водени (Северна Грчка), обновљен је рад Савеза под називом “Савез малих четника и планинки Краљевине Србије“.

Око 100 чланова Скаутске организације из Србије, углавном ученика из Београда, борави у Енглеској, на школовању, где се баве и скаутизмом (извиђаштвом).

И, даље је ишло овако …

           По завршетку Првог светског рата, у новој држави (Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца која после неколико година мења назив у Краљевина Југославија), Савез малих четника и планинки Краљевине Србије мења име у Савез извидника и планинки Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Извидничке јединице се зову “стегови“ (данашњи одреди) а програм по коме они раде се зове “скаутски програм“. Оснивају се први скаутски стегови: Београдски, Панчевачки, Новосадски, Старобечејски, Нишки, Пећки, Ваљевски, Врањски, …

1920.год. – Од више чета у Београду је 1. октобра  формиран Стег извидника и планинки број 1.

– Извидници из Србије учествују на Првом скаутском Џемборију у Лондону;

1921.год. – Извиђаштво се проширило  широм целе новоосноване државе.

1922.год. – Савез извидника и планинки учествује на Оснивачкој скупштини Светског скаутског покрета, у Паризу, као један од оснивача Светског извиђачког покрета;

1923.год. – 6. маја одржана оснивачка скупштина Савеза скаута Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. За старешину Савеза изабран Др Милош Поповић. Краљ Алексадар Карађорђевић постао је покровитељ Савеза. У Савезу ради преко 100 стегова (одреда);

1929.год. – Променом назива државе у Краљеивина Југославија и организација мења име, овога пута у Савез скаута Краљевине Југославије који броји око 10 000 чланова. Скаути имају своју редовну емисију на Радио Београду. Међу младима је врло популаран часопис “Скаутски гласник“.

 

Између два светска рата, један од старешина Савеза био је и војвода Петар Бојовић (командант I Српске армије у I Светском рату). Принц Петар II Карађорђевић је био извиђач.

1941.год. – 26. јануара основан Савез српских извидника и планинки са старешином Милошем Ђ. Поповићем. Савез није радио за време окупације (Други светски рат).

После II светског рата…

1947.-1949.год. – У избегличким логорима широм Европе ( Немачка, Аустрија, Италија, Велика Британија) али и у српским колинијама у Африци и на другим континентима, српски скаути оснивају бројне чете и стегове чији је рад признат од стране WOSM-a.

1948.год. – Група предратних извиђачки вођа са Ненадом Станковићем (ХРАБРО СРЦЕ) на челу покреће иницијативу да се обнови рад извиђачке организације;

1951.год. – Формира се Београдски стег од кога 1952.год. настају први београдски послератни одреди (“Васа Чарапић“ и др.).

1953.год. – Поново основан Савез извиђачких организација Југославије a, у склопу њега, и Савез извидника и планинки Србије. На Оснивачкој скупштини учествовали представници 11 одреда и 7 одреда у оснивању. Овај Савез није био признат од стране WOSM-a политичких разлога .

1958.год. – Савез мења име у Савез извиђача Србије.

За време СФРЈ извиђаштво је масовно и друштвено признато. Током осамедесетих година двадесетог века у Југославији је радило око 400 извиђачких одреда. Друштво препознаје значај извиђаштва и позитивни утицај на младе.

На последњој смотри Савеза извиђача Југославије, одржаној  у Београду 1987. године учествовало је 12000 извиђача.

1995.год. – 1. септембра Савез извиђача Југославије је поново примљен у чланство WOSM-a.

Смотра Савеза извиђача Србије, Београд, лето 2018. године.Старешина нашег Одреда је тада био Старешина свих извиђача у Србији 🙂

Оно што је почело са једном књигом добијеном на поклон и тридесетак дечака у Београду, прерасло је у организацију која већ преко 100 година ради у Србији и ствара генерације и генерације добрих људи који стварају бољи свет.

2020 Одред извиђача "Мирослав Мика Антић", Нови Сад