Иста локација као пре коју годину, али место није исто, ни ми нисмо исти, ни програм није исти, а има и неких нових „клинаца“. Симболички оквир је био филм ВОНКА, јер смо из њега научили да верујемо у себе и да је сваки сан могуће остварити, тако да смо и ми почели да живимо свој, на табору.
Табор је подигнут са пуно труда и великих и малих. Некима је и прво спавање под шатором. Дан нам је започињао „патуљковим плесом умпа – думпа“ (фискултуром). Направили смо патенте за ципеле, веш, алат, судове, канту за отпатке, иако су мало даље постојали контејнери за разврставање отпада (ПЕТ, метал, стакло). Опробали смо се у ручном раду правећи заствице за сигнализацију и макету сунчевог система у оквиру вештине и вештарства астроном, гледали пезентације и филмиће о свемиру. Увече смо прошетали до оближње њиве како бисмо посматрали кишу метеора која је тада била видљива над нашим небом и помишљали жеље за остварење нашег сна.
Водови „Чоколино мафија“, „Летеће чоколаде“ и „Чоко картел“, су се забавили уз игре кроз које су научили о рециклажи, цртали панорамски снимак, кроки, шили заставице за сигнализацију, цртали свемир по нашој мери, робинзонци су правили колибу, лук и стрелу, док је троје из вода „ Умпала уха“ било на 24-часовном самовању.
Вечери су биле резервисане за луду забаву. „Ја имам таленат“ нам је открио колико разноврсних талената имамо међу нашим члановима. На маскембалу смо могли видети патуљке са зеленом косом, Вонку увек расположеног за песму и прављење чоколадних бомбона, мачкицу, полицајце и Вонкине пријатеље. Квиз је показао да смо пуно тога научили, а креативност смо исказали писањем шаљивих песама- „врабац“, на умпа думпа мелодију. Последње вече смо освајали Вонкине заставице постављене у логору сваког вода.
Прављење сплава на коме је Вонка требало да отплови је било баш изазовно и методом експеримента, из трећег пута, заједничким снагама сплав је био пловећи. Дружили смо се и са специјалним тимом за спасавање у ванредним ситуацијама који су дошли да тренирају на језеру. Право другарство се показало када је Сергеј учио Ему да плива. Није лако, али напредак је видан.
За окрепљење, поред воћа из Вонкине фабрике чоколаде су нам стизали чоколадни колачићи што нам је давало додатну енергију у врелим данима. Вежбали смо прву помоћ, писали зидне новине о догодовштинама водова и вежбали плес.
Нисмо само седели у табору. Ишли смо едукативном стазом до Зобнатице, где смо разгледали музеј коњарства и у ергели научили о врстама коња, како се тимаре, тренирају, такмиче. Неке смо и помазили. Нисмо могли да их јашемо, јер су се припремали за трке.
За прављење Вонкиних чоколада потребно је млеко од жирафе па смо се упутили у Зоо врт на Палићу. На жалост жирафу нисмо пронашли, али смо видели пуно других заминљивих животиња. У Суботици смо посетили прелепу градску кућу и бацили поглед са врха торња, а затим разгледали и поставку музеја.
У Бачкој Тополи смо ове године посетили „Сељачке игре“. Опробали смо се у пуцању бичем, гледали како се такмиче у сечењу дрва, бацању чизме у даљ, утоваривању сена у кола, а затим смо били гости на победничком паприкашу код наших извиђача из Бачке Тополе. Паприкаш је стварно заслужио прво место. Хвала извиђачима из Бачке Тополе на гостопримству и овог пута.
