Pesnik širokog zamaha, izuzetnidž lirskih dometa i velike osećajnosti. MIROSLAV ANTIć MIKA 1932 – 1986.g

I sam dugogodišnji član izviđačke odrganizacije o izviđačima je rekao:

Možda nijedan psiholog neće uspeti da obajsni zašto su izviđači listom dobri ljudi. Tu nema pravila, nema recepta, tu postoji klima, nešto što formira i svest i savest, neka posebna toplina, neka lepa svetlost u očima.

Biti izviđač, to znači u samom sebi biti zdrav, običan, praveden, sanjar, poeta i drug. U ovoj sveopštoj jurnjavi za egzistencijom, u ovim ekcesima koji tu i tamo zahvataju mlade, izviđaci su ona bela strana mladosti.

  Miroslav Mika Antić (14. mart 1932, Mokrin – 24. jun 1986, Novi Sad) bio je srpski pesnik. U rodnom Mokrinu pohađao je Osnovnu školu, gimnaziju je završio u Kikindi i Pančevu, a studije je upisao u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Pre nego što je postao poznat bavio se raznim poslovima – bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Sem pisanja bavio se i slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.

Posle mature, pre nego što je postao poznat, radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. godine počeo se baviti novinarstvom u listu Pančevac. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u Dnevniku, radeći jedno vreme u izdanju sredom – Novosadskom dnevniku, do 1959. godine.

Više od godinu dana bio u Beogradu urednik Pionira (1959 – 1960). Po povratku u Novi Sad 1961. postaje član redakcije u Izdavačkom odeljenju Foruma, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) – novinar u novinskoj Izdavačkoj kući Dnevnik – saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962 – 1965), obnovio i radio kao glavni urednik Nevena Čika Jove Zmaja (1979), kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu.

Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima.

Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: „Plavi čuperak“, „Garavi sokak“, „Nasmejani svet“, „Šašava knjiga“, „Olovka ne piše srcem“, „Ptice iz šume“, „Tako zamišljam nebo“…

Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila.
Umro je 24. juna 1986. godine u Novom Sadu.